О НАМА

Наша школа дуго година се звала Грнчарска школа, подигнута је на тадашњој тромеђи села Грнчара, Руњани и Липница. Земљиште за изградњу цркве Св. Преображења на Приљевима и школе, које су изграђене једна поред друге, дао је на поклон парох руњански поп Владимир Ст. Поповић.

Грнчарска општина је на збору одржаном 9. марта 1886.год. донела је одлуку да изгради школу „јер у околини нигде нема близу школе“ и пошто је за то добила одобрење од министра просвете преко среске власти, затражила је од министра грађевина да одобри грађење, а министра финансија да од расположивих 6.600 динара ( у облигацијама код народа) утрошити 4.200 динара за грађење школе и прирезом од народа прикупити 9.900 динара (550 пореских глава по 18 динара), тако да се једна учионица и стан подигну за укупно 14.100 динара.

Министар грађевина је 1.септембра 1887.године одобрио да се зида школа са две учионице за по 50 до 60 ђака, стан за једног учитеља, али по потреби да се може временом дозидати стан и за другог учитеља и стан за фамулуса.

Школа је саграђена и отворена на почетку школске 1892/93. године.

После неколико година рада школска зграда је дозидана. Дограђене су две учионице и још један стан за учитеље, па је школа добила веома леп изглед.

Први учитељ у нашој школи био је Владимир Сарић из села Руњана.

Од рата који је вођен 1914.године, на школској згради остали су знатни трагови од пушчаних, митраљеских и топовских зрна те је школска зграда била знатно оштећена. На њој су се вршиле мање поправке и тако оштећена је била све до 1927.год. Тек 1927.год. Школски одбор је донео одлуку да се зграда реновира и у ту сврху потрошено је око 48.000, дин.

У школи у Липници, 15.12.1937. год. отворено је пето одељење. У школи су радили : Милан Стефановић, управитељ школе са супругом Љубицом Стефановић, Надежда Петровић, Станимир Бешлић и Живка Радојчић. Шесто одељење основано је 1939.године, у коме је радио наставник Чедомир Недељковић. Све до 1941. године, школа је радила и служила као пример у срезу. Немачка казнена експедиција је прошла кроз села и поубијала већи број људи, међу њима у школском дворишту су стрељали учитеља Бешлића са петоро људи. На место Бешлића 1941. године дошао је Миљан Лакић а затим место Љубице Стефановић која је стављена на располагање – Велизар Медић. Школа је наставила свој рад после казнене немачке експедиције са прекидима услед страха од непријатеља који су често навраћали.

Током 1943. године, белогардејци са Гестапоом блокирали су село и том приликом похватали око 80 људи, међу њима и учитеље : Милана Стефановића, Чедомира Недељковића и Велизара Медића, отеравши их у затвор. Одатле су неке пустили а једну групу са учитељима Миланом Стефановићем и Чедомиром Недељковићем отерали у логор Бањица а затим у Немачку на рад.

Четвртог маја 1946. године, при нашој школи а на иницијативу Министарства социлалне политике Србије – отворена је ђачка кухиња у којој се храни 100-150 ђака. За патроната ђачке кухиње примио се С. Одбор Црвеног крста.

У току 1948.године, нарочито се уздигла пионирска организација. У току 1948. године, пионири су :

  • Сакупили 27 кг багремовог семена,
  • Одгајили 200.000 багремових садница,
  • Прикупили су 396 комада јаја птица штеточина и 97 птића,
  • Прикупили су 230 кг губаревих јаја…

Решењем Среског народног одбора од 01.09.1950. године, претворена је ова школа у осмолетку. У новоотвореном петом разреду било је уписано 84 ученика.

У току фебруара 1956. године, услед велике хладноће школа није радила 7 дана.

Нова школаска зграда са 7 учионица и наставничким канцеларијама изграђена је 1958. год.

Од 1959. године, школа мења назив у Основна школа „Вук Караџић“ Липница са издвојеним одељењима у Руњанима, Козјаку и Брадићу.

У 1979. години, школа је прикључена на водовод. Централно грејање у школи инсталирано је 1986. године.

Школа је основана 1892. године, те више од века образује и васпитава децу са подручја Месних заједница: Брадић, Липница, Грнчара, Руњани, Брњац, Велико Село, Козјак.

Школске зграде су старе, у настави се не користе савременија наставна средства. Око школских зграда налазе се пространа дворишта, која нису уређена и самим тим нису оптимално искоришћена. Наставни кадар је искусан, али је потребно стручно-методичко усавршавање у циљу модернизације наставног процеса.

И поред тога што не постоје оптимални услови за рад, школа је постизала добре резултате, посебно на пољу спорта, на свим нивоима такмичења од општинских до републичких. Такође негује добру сарадњу са локалном самоуправом.

Мисија наше школе је да изграђује знања, развија вештине примене наученог, подстиче позитивне ставове код ученика, да на простору више месних заједница буде покретач и место разноврсних дешавања уз учешће садашњих, бивших ђака и мештана. Да би то остварили у наредном периоду желимо да преуредимо школу и простор око школе, да би услови за наставу били бољи, проширимо садржаје, осавременимо наставу, развијемо интерактивни однос свих актера у школи, школе и окружења и тиме привучемо већи број ученика.

Органи школе

  1. Марица Радишић, савет родитеља
  2. Весна Панић, савет родитеља
  3. Светлана Мијаиловић, савет родитеља
  4. Јелена Алексић, јединица локалне самоуправе
  5. Весна Поповић, јединица локалне самоуправе
  6. Славица Стошић, јединица локалне самоуправе
  7. Душко Бојић, запослени –  председник ШО
  8. Љиљана Бабић, запослени – заменик
  9. Наташа Рогановић, запослени
  1. Ивана Полић, I1             
  2. Александра Алексић, I2/III2     
  3. Сања Радишић, II1/III1
  4. Љиљана Костић, II2/IV2             
  5. Кристина Лукић, IV1     
  6. Снежана Јевтић, V1      
  7. Славољуб Рајевић, VI1
  8. Снежана Мијаиловић, VII1       
  9. Весна Деспотовић, VIII1             
  10. Владан Полић, VIII2      
Scroll to Top